Ja, ostali i Koševo

Blog za lićnu relaksaciju i ''opuštanje''... za sve one koji vole (a i one koji ne vole) Sarajevo, BiH, ovu našu prelijepu planetu Zemlju... sa okolinom... Pa... dobrodošli, bujrum!

09.02.2016.

Sarajevske cuke

 Udruženjima za zaštitu životinja
 Molim sve udruge za zaštitu životinja u Sarajevu (i šire) da nas zaštite od istih.
- Znam da vi to obavljate"volonterski" i znam da vašoj brizi nema kraja.
- Znam takođe da su oni najbolji čovjećiji prijatelji...
- Znam takođe reči ćete: udomite po kojeg i bit će ih manje na cesti!?
- Znam, al ja sam već udomio jednog macana dok je bio mali.  Neki idiot mi ga ostavio pred vratima.
- Znam takođe da su te dvije životinjske vrste rijetko kada "kontaktibilne".
- Znam takođe da, al se smrkne, ja komšije i moja familija ne smijemo iz dvorišta izaći.  Noćni počinak, e to je posebna priča... bude nas urlici, sumnjamo i u vukodlake dok se malo ne priberemo!
   Ujutro... sreća, i ko ima posao ne rani... do tada, valjda su se ovi naši najbolji prijatelji umorili od noćnog rajzovanja pa i h je manje, ipak, dobro moramo paziti gdje stajemo - govance do govanceta... stekao sam utisak da im je kod nas njihov službeni wc!
  Zato vas molim, s obzirom koliko vas ima, uzmite si po jednog i oslobodite nas napasti, ako već ne dozvoljavate vlastima da primjenjuju radikalnije mjere!
 Nemojte me prisiljavati da počnem navijati za ŠINTERE!!!


06.02.2016.

Nek nam vrate Elvisa, Haseta, Brus lija...

  HAJDUK 
 Bogo moj, a kako sam nekada volio ovaj klub i njegova obilježja, radi njega maksuz i u Split išao... Onda su došli neki drugi, "pametniji" i napaljeniji, sa meni nepoznatim idejama, promjenili "dresove", skinuli zvijezdu... Eto im ga, mogu sada sa njim šaha igrati...
   A meni ostaju uspomene i ona lijepa sjećanja na moj Hajduk, na Bearu, Vukasa, Nadovezu, Žungula, Mušovića, Holcera i još mnoge koji zaigraše u ovom nekada slobodarskom i slavnom klubu, s ponosom noseći zvijezdu petokraku na grudima!  Da,  tada se igrao fudbal, novac je bio važan, ali nekako u drugom planu.
   Toga više nema, kao i mnogo čega drugog.  Sada, pa eto, volim ove momke sa Koševa koje sam oduvijek simpatisao, ali su mi bili nekako po  strani... da ću ići da ih gledam... Ma nije više to to, bez mene!

29.01.2016.

Penzioner

Sa Facebook-a

Marijan Z.

Dosta je više njihovog divljanja!


23.01.2016.

Vijećnica, ili da se malo podsjetim...

   prošlo je i to... ambijent koji  sam i ja upotpunjavao dugo vremena...







15.01.2016.

Sa fejzbuka

   Nešto kontam... ma šta ja imam tu da kontam kada ima ko da konta za (nas) mene. Kada god radnici, RVI, penzioneri... počnu da kontaju, dođe do nekog  *ranja! 
Zato nam i je ovako - niko ništa ne konta? Ćuj radnici, RVI,  penzioneri... kol'ko mi se čini... radi se na tome da se te kategorije (i po koja bolnica) potpuno ukinu!
   Pa tako je, hvatajući se sa problemom, trebamo udariti u srž i... otkloniti ga! A naša svita koju smo izabrali (i koja se o nama brine), a bome birat ćemo ih i dalje (ima l' ko šta protiv) prema nama se odnose kako nam i dolikuje:
"Čoban tjera ovčice
lakoj lane, diri, diri, dane
čoban tjera ovćice lagano..."
 I sve za to... Jer smo mi to tražili!

13.01.2016.

Nešto kontam

   - Nikada više pametnih (il' mi se to samo tako čini), a blesavije države!
---
 E je mi jaka misao... ko treba neka velika pamet za ovakavu konstataciju!?
 

08.01.2016.

Gilda

  Mirijam Alejandra Bianchi  11.10.1961. (Buenos Aires) - 07.09.1996.
 
Kao veliki ljubitelj latino - američke muzike ne mogu, a da ne spomenem ovu ženu prelijepog glasa. Bila je muzićka zvijezda devedesetih, ne samo Argentine nego i cijele Južne Amerike. Na žalost, njena karijera je tragično prekinuta.
Poginunula je zajedno sa majkom i ćerkom u 35. godini života.
---
Bježeći od ove naše ružne svakodnevnice i stvarnosti muzika je spas.

30.12.2015.

Sve najljepše...

Iiiii...



29.12.2015.

Zima ili...

     Parče plavog neba...

 gotovo sam zaboravio kako to izgleda... da idem na planinu da vidim nebo i sunce... nije mi ni na kraj pameti... možda kada otopli?
'Vako, topla soba , tv itd. zakon!  Izlazak vani? Samo po velikoj potrebi!









25.12.2015.

Nekako uz Božić ili...

Šta me to žulja?
    Već dugo vremena iritiraju me ovi jugo- nopstalgićari. Da slažem se, bio je to divan period... naše mladosti, odrastanja, pravne države... Četrdeset i nekoliko godina zaklinjali smo se Titu i Jugi... Oni koji su bili najpozvaniji da štite te tekovine (SKJ), tokom 90. „ispalili se“, zavukli u mišje rupe" ili okrenuli nacional-fašistisko-kapitalističkoj ideologiji... Zato nam sada „radnička klasa“ (ako je ima) kuka, štrajkuje i jadikuje, a za sve to su sami glasali i podržavali.
A tek rudari?
    Gledajući sve to sa svoga aspekta i interesa... Izuzev duševnog mira, onaj sistem ništa mi nije ni dao ni uzeo... I u ono vrijeme morao sam se za sve sam izboriti da bih opstao...
 A kako objasniti da su radnici Tata, Pretisa, Famosa itd. primali i po deset puta veću platu nego ja i ovi u mojoj branši, A svi smo pošteno odrađivali svojih osam radnih sati pa i više? A autobusi su dolazili po njih i vraćali ih, od Srednjeg pa do Hađića... Sada traže topli obrok regres...?
 E pa gospodo, toga u kapitalizmu nema! „Kapitalisti“ je krajnji cilj da radnika što manje plati, a plaću ako je to moguće da mu i ne da! Posebno mi je iritantna omladina toga vremena... Nisu nizašto brinuli, bili su na „grbači“ svojih roditelja... bilo im je lijepo, nezaboravno... podmetni pleća pa lajkuj ili osuđuj!
 Zaiskali ste, evo vam ga – Smrt fašizmu, sloboda narodu!


Stariji postovi

Ja, ostali i Koševo
<< 02/2016 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
2829